Osoba koja oseća potrebu da se oduži za nešto što je neko učinio za nju, zapravo ima potrebu da se više posveti sebi. Na superviziji slušam o tome i odmah odlučujem da brže bolje uradim nešto za sebe. Kada se setim da život ne traje večno, odmah opomenem sebe: planiraj vreme za sebe.

Kako ti trošiš dragoceno životno vreme? Jesi li zadovoljan/na koliko vremena posvećuješ sebi?

Razmisli o teoriji prelivenih posuda – tečnost u povezanim posudama teži istom nivou, bez obzira na oblik i zapreminu posuda – koja objašnjava ravnotežu u međusobno povezanim sistemima. Drugim rečima, ako ne znaš da izdvojiš vreme za sebe, nećeš znati ni da ga izdvojiš za druge. S druge strane, ako naučiš da određuješ prioritete, delegiraš zadatke, bolje se organizuješ na poslu i prvo obaviš hitne obaveze, a isplaniraš bitne, onda ćeš sigurno biti bolji i kod kuće u izdvajanju vremena za sebe (i u planiranju drugih obaveza). Ako već znaš sve to, možeš te veštine preneti i na članove svog tima.

Zašto se, ipak, dešava da osoba koja je odlična u planiranju na poslu može imati poteškoća u planiranju kod kuće, naročito u planiranju vremena za sebe?

1. Možda ne planira baš dobro ni na poslu, samo uspeva da sakrije nedostatke (nekako uspeva da se izvuče iz situacija ili je drugi pokrivaju).
2. Profesionalno okruženje često ima jasno definisane ciljeve, rokove i strukture koje olakšavaju organizaciju, dok kod kuće te strukture mogu biti fleksibilnije ili manje naglašene.
3. Nakon napornog radnog dana, osoba može osećati mentalni umor i preopterećenost, što otežava dodatno planiranje i disciplinu za lične aktivnosti.
4. Društveni i emocionalni faktori, kao što su briga za porodicu ili osećaj krivice zbog vremena posvećenog samo sebi, mogu dodatno ometati planiranje vremena za sopstvene potrebe.

Čuli ste sigurno za Ajzenhauerov citat: “Plan je ništa, planiranje je sve.” Primer iz poslovnog okruženja:

Recimo da imaš zadatak na poslu koji zahteva hitno rešavanje, ali nije od suštinske važnosti za dugoročne ciljeve kompanije. S druge strane, imaš projekat koji je ključan za strateški razvoj firme, ali nema striktan rok. Ako se fokusiraš samo na hitne zadatke, zanemarujući bitne projekte, možeš se naći u situaciji da posao obavljaš efikasno, ali ne i efektivno. Međutim, ako naučiš da balansiraš između hitnih i bitnih zadataka, tvoje celokupne performanse će se poboljšati. Takođe, naći ćeš više vremena za sebe, jer ćeš biti bolje organizovan i manje opterećen nebitnim obavezama.

Na treningu Planiranje i organizovanje, pravimo razliku između hitnih i bitnih stvari, efektivnosti i efikasnosti, strateškog i operativnog planiranja, sve u cilju povećanja produktivnosti. A učimo i da planiramo vreme za sebe!

Autor: Ljiljana Dragojlović