Tvoje ponašanje već zna odgovor.
Nekad zaista ne znaš šta želiš. Ali mnogo češće – znaš, samo još nisi spreman da to živiš. Nisi spreman/na da platiš cenu te promene.
Zato ostaješ tu gde jesi – u poznatom, iako te to mesto više ne podržava. Tu ti ne prija, ali ti je sigurno.
I onda kažeš sebi: „još malo“, „nije pravi trenutak“, „nije sad vreme“. A istina je: tvoje ponašanje pokazuje gde si. Ne ono što govoriš, nego ono što svakog dana biraš ili radiš.
U prostoru između: „znam da nešto mora da se promeni“ i „zaista pravim promenu“, preispituješ se, sumnjaš, skupljaš hrabrost. I često ostaješ duže nego što želiš.
Svi imamo ideje o promenama koje „želimo“: želim da promenim posao, želim da izađem iz odnosa koji me ne ispunjava, želim da živim drugačije (slobodnije, mirnije, dinamičnije…)
Možeš:
- nešto želeti
- ili biti potpuno zbunjen i ne znati šta želiš
Ali u oba slučaja, tvoje ponašanje pokazuje gde si trenutno.
Ako kažeš da želiš promenu, ali: ne praviš konkretne korake, ne menjaš rutinu, ne donosiš ni male odluke u tom pravcu – onda zapravo nisi spreman. I to je u redu.
Jer nekad ti to „pričanje o promeni“ zapravo daje prostor da dišeš. To je mentalni izlaz. Pauza. Olakšanje. Ali posle nekog vremena – počne da frustrira.
Ako zamisliš sebe da živiš ovako kako živiš još narednih 10 godina – to dovede do trenutka u kom više ne možeš da ignorišeš sebe. I tada ostajanje počinje da boli više nego pomeranje.
Ako si baš sada u tom trenutku – prvi modul TOP-a (Tehnike Orijentisane na prisutnost, po metodi Patrika Balinta) je tu da ti pomogne da: vidiš gde si stvarno, prepoznaš šta izbegavaš i napraviš prvi korak iz tog mesta. Uz strukturu, jasnoću i hrabrost.
I da kasnije umeš da ga primeniš i sa svojim klijentima. Jer poenta nije samo lična promena nego razumevanje procesa i sposobnost da ga vodiš.
Pre TOP-a, iako sam već bila u pokretu i menjala neke stvari u životu, često sam ostajala u prostoru između odluke i akcije. Znala sam šta “treba”, ali bih još uvek: previše analizirala pre nego što uradim korak, čekala da budem 100% sigurna i često odlagala odluke koje sam zapravo već osećala.
Posle TOP-a, ta promena nije bila spolja dramatična, nego unutrašnja, ali vrlo konkretna: brže prepoznam kada ostajem iz straha, a ne iz izbora, ne čekam više “idealnu sigurnost” da bih krenula i češće radim ono što znam da je ispravno za mene, čak i kad mi nije najudobnije. I to je zapravo ključna promena: ne da sam “znala više”, nego da sam počela da se pomeram iz mesta u kom sam ranije ostajala predugo.
TOP mi je tu bio alat koji mi je pomogao da ne ostanem zaglavljena između ideje i akcije, nego da napravim sledeći korak.
Koje opcije trenutno razmatraš? Da li zaista osećaš da moraš da doneseš odluku ili samo istražuješ mogućnosti? Da li tvoji postupci prate ono što tvrdiš da želiš?
Ako osećaš da si negde između – ovo je mesto od kog krećeš.
Kad dozvoliš sebi prisutnost u sadašnjem trenutku, taj doživljaj postaje katalizator stvarne promene – transformacije iznutra koja te pokreće iz mesta u kom si predugo i vodi ka onom što si odlagao.
