Sretnem juče komšinicu, žali se na sina: “On je kao muva bez glave, samo jurca, nema plan. Ne znam više šta da radim.” Reč po reč, pređemo sa sina na nju. Ona drži trafiku, promet je opao, nije kao nekada, itd. Skraćeno: ne zna šta će i nema plan.

Onda mi se drugarica požali na muža: “Pa, ne znam, dosta je pasivan i nije baš ambiciozan.” Pitam nju šta planira vezano za svoj biznis: “Ne znam, nisam sad od akcije, ne žulja me valjda dovoljno, puštam da se stvari dese spontano”.

Klijent mi kaže: “Ne dopada mi se to što radi jedna zaposlena. Nije do kraja rekla istinu.” Šta si ti njoj rekao: “Nisam mogao sve da joj kažem zbog druge koleginice”.

I na kraju uhvatim i samu sebe kako razmišljam o bratu, a shvatim da u ruci držim ogledalo kao i sve prethodno pomenute osobe.

Imam još puno primera, možda nije baš svaka za ogledanje, mada sve više sumnjam u to, može samo biti da nije vidljivo na prvi pogled. Svakome bih, bez obzira na temu, preporučila isto – da piše i otkrije odgovore koji mu se kriju duboko u mislima.

Jedna klijentkinja je patila za bivšim partnerom i nije mogla dugo da se oslobodi tih osećanja, sve dok mu nije napisala pismo (koje nikad nije poslala). Druga je imala rukovodioca koga se plašila i nije znala kako da mu se obrati. Kada je napisala pismo nestala je tenzija.

Kada me preplave određene misli, kada nisam sigurna u svoju odluku, kada se osećam nervoznom…ja uzmem svesku. Ako nemam pri ruci, može i laptop ili telefon, ali bitno mi je da tada pišem. I onda se redovno iznenadim. Prvo što pomislim je da od konfuzije u kojoj se nalazim teško može da se složi nešto struktuirano, onda mislim i da nemam puno toga da napišem, a nikad na prvu ne pomislim da ću brzo doći do rešenja. Onda se ponovi isto – desi se neka magija koja iz mene izvuče bujicu reči. Te reči izlaze brzo i čini se da nema kraja tom procesu. Onda tempo malo uspori i ja krenem da čitam, preslažem pasuse i odjednom: op, pa, ovo je baš smisleno! Najveći benefit je što se osećam olakšano, posloženo, mirno. I redovno imam novi uvid. (Obično taj uvid završi kao novi deo mog individualnog razvojnog plana).

Pišući, otkrivamo sebe na način na koji nismo ni sanjali. I onda, kao u čaroliji, rešenja dolaze sama od sebe, baš kad ih najmanje očekujemo. Zato, sledeći put kada se nađete u vrtlogu misli, zgrabite svesku i dopustite da se magija desi. Ko zna, možda ćete otkriti nešto neverovatno o sebi. Svi problemi, izazovi i dileme su rešivi pisanjem, a poseban benefit je efekat gledala. Zapitajte se gde vi radite to što radi osoba o kojoj pišete? Ako i dalje ne vidite, javite se za coaching sesiju – ja ću (pri)držati ogledalo. 🙂