Sećam se kada je kolega na menadžerskoj poziciji došao do mene vidno iznerviran i tražio pomoć u vezi jednog člana tima – stalno sve vidi crno i prenosi nervozu na ostale. “Evo, danas mi je došao da mi kaže da nismo uspeli da završimo 20% projekta kako je planirano i da klijent  neće biti zadovoljan. A imamo još 10 dana do završetka projekta i realno je da ćemo sve stići na vreme! Jeste, ta faza je kasnila, ali opravdano, imali smo izazove koje smo uspeli da rešimo. Već su i drugi počeli da mi se žale da to utiče na njih.”

Kako sam pomogla kolegi?

Zaposleni je dobio paket individualnih sesija na kojoj smo razvijali mišić zvani REFRAMING (rifrejming). Članovima tima i menadžeru je svanulo, a sam zaposleni se osećao mnogo bolje čim je uspeo samo malo da “proširi” pogled na stvari. Tražili smo sve perspektive u hipotetičkim primerima, pa smo onda sagledavali realne svakodnevne situacije (životne pa poslovne) dok na kraju nismo došli do toga da pozitivna perspektiva bude prva opcija gledanja na stvari.

Uvek možemo da biramo između 2 perspektive: jedna perspektiva naglašava postignuća i pozitivne aspekte, a druga perspektiva stavlja akcenat na nedostatke i negativne aspekte. Ukratko: čaša je polu-prazna ili polu-puna.

Da li gledaš kroz prljav ili čist prozor? Način na koji posmatraš situaciju menja ceo pogled.  Naravno, situacija sama po sebi značajno utiče na naš izbor perspektive – nekada je vrlo lako izabrati pozitivnu perspektivu, a nekada je to mnogo zahtevnije. Ipak, dovoljno je samo da zamislimo da postoji bolji ishod i da tenzija malo splasne.

Vežbom se dolazi do zadivljujućih rezultata.

Veština rifrejminga je korisna u poslovnom okruženju jer omogućava liderima i zaposlenima da promene perspektivu i pristup problemima – da vide situacije iz različitih uglova i pronalaze zajednička rešenja. To dovodi do boljeg morala, povećane motivacije i boljih rezultata. Rifrejming pomaže u održavanju pozitivnog radnog okruženja, povećava otpornost tima na stres i izazove, te podstiče kreativnost i inovativnost i saradljivost unutar tima. Svakome je neophodan za lični razvoj, a posebno menadžerima za upravljanje ljudima.

Evo još nekoliko konkretnih primera kako se rifrejming može primeniti u poslovnim situacijama:

Članovi tima misle da će teško nadoknaditi gubitak jednog klijenta.

Menadžer može reći: “Gubitak ovog klijenta otvara nam mogućnost da se fokusiramo na pridobijanje novih klijenata i diverzifikaciju našeg portfolija. Takođe, možemo analizirati šta je pošlo po zlu i poboljšati naše usluge kako bi zadržali postojeće klijente.”

Ili:

Zaposleni se osećaju preopterećeno zbog velikog broja zadataka.

Lider može reći: “Visoka radna opterećenost pokazuje da smo uspešni i da je potražnja za našim uslugama velika. Hajde da reorganizujemo prioritete, delegiramo zadatke i možda zaposlimo dodatne resurse kako bismo efikasnije upravljali radnim opterećenjem.”

Ukoliko želite da inspirišete i motivišete članove svog tima, povećate produktivnost i stvorite pozitivnu organizacionu kulturu koja je usmerena na rast i kontinuirano poboljšanje, onda vam je neophodna sposobnost da promenite perspektivu i da istu stvar vidite u različitim kontekstima. Ovu veštinu učimo na treninzima: Komunikacione veštine, Liderske veštine, Rezilijentnost, u okviru NLP Practitionera ili na individualnim mentorskim sesijama.

Autor: Ljiljana Dragojlović