Dok su deca bila mala, svako veče pred spavanje igrali smo našu igru: šta ti je u današnjem danu bilo najgore, a šta ti je u današnjem danu bilo najbolje? Namera mi je bila da prođemo kroz ceo dan, da budem uključena u to što im se dešava, da se dobro upoznam sa njihovom perspektivom, a pre svega da razvijamo fokus na pozitivno i završimo dan sa nečim lepim. Možda sam grešila, ali ovo sam intuitivno smislila kao majka, ne kao psiholog.

Danas učesnike svojih obuka pitam isto što i klijente na kraju sesije: šta ti je bilo najkorisnije? Ovo ne pitam slučajno, već zato što znam dejstvo ovog pitanja. Ono ih podstiče da prođu kroz celu sesiju ili obuku i izdvoje ono što im je bilo najkorisnije. To je jedna vrsta ponavljanja, a ponavljanje je, kao što znamo, majka znanja.

Na supervizijama i stručnim mentorskim sesijama, kada pričamo na ovu temu, često čujem od kolega ono što se i meni dešavalo – da klijent ima totalno drugačiju perspektivu. Često je klijentu najkorisnije nešto što ja ne bih pretpostavila ili čak nešto što bih poslednje izabrala od svega što smo pominjali. To je korisno znati – da su nam perspektive različite, da nešto možda nije čuo (ili nije spreman da čuje), da mu je drugi prioritet, da mu je sve korisno (onda ga pitam da nabroji/rezimira), itd.

Sećam se jedne klijentkinje koja mi je pola godine dolazila na coaching. Na kraju sesije je rekla: “Uvek mi je super kad me to pitaš jer uđem u jasnoću šta zaista mislim i osećam. Danas mi je najkorisnije to što smo se dotakli teme kako da se izborim sa svojim strahom tj. to što znam koji mi je prvi korak koji ću da uradim.“ Ja bih ovo nazvala “2 u 1” jer je zaista jasnoća najvažnija – ona nas uvodi u mir. I zato što je uvek dobro znati prvi korak, a posle njega drugi, a posle njega treći jer nas nekada frustrira to što ima mnogo koraka do cilja pa mislimo da je nedostižan.

Šta je tebi bilo najkorisnije dok si čitao ovaj tekst?

Autor: Ljiljana Dragojlović