“Neka bude pametna da na vreme traži drugi posao u drugoj firmi” bila je jedna od dobronamernih poruka kada sam pre godinu i po dana otvorila preduzetnička vrata odlaskom iz multionacionalne kompanije, posle 11 godina rada u njoj i ukupno 25 godina radnog staža. Ovo nije sarkazam, znam i zaista verujem da je ta poruka bila dobronamerna jer znam iz kog dela osobe je poslata.

Nekad radim do kasno u noć jer mi tako odgovara, a nekad se probudim rano i krenem u šetnju pre nego što svi ostali ustanu. Mogu da biram projekte koji me inspirišu i sarađujem sa ljudima koji dele moje vrednosti. Nedavno sam, na primer, odbila posao sa klijentom čiji mi se pristup nije dopao. Tako nešto ne bih mogla u korporativnom svetu.

Imam slobodu da pravim pauze kad god poželim, da odem na duži ručak s prijateljima ili da se posvetim hobijima koji me ispunjavaju. Preduzetništvo mi je dalo mogućnost da odvojim vreme za sebe i da se posvetim stvarima koje volim – bilo da je to putovanje, pisanje ili jednostavno uživanje u mirnom jutru uz knjigu i limunadu. Konkretno, preduzetništvo mi je omogućilo da živim život po svojim pravilima.

Naravno, ponekad mi naiđe misao da nije lako (reč “teško” sam izbacila po uzoru na Indiru Popadić iz “Osnažene”) jer ne radim za platu, ništa mi nije zagarantovano, i nije izvesno da li ću svakog meseca zaraditi određenu svotu ili neku manju. Sloboda nije samo u izboru radnog vremena, saradnika i projekata, već i u mogućnosti da oblikujem svoj put, da budem kreator svoje sudbine. Najvažnije, imam slobodu da rastem i učim svakog dana. Svaki novi izazov je prilika za razvoj, a svaka greška lekcija. U korporaciji možete ovako razmišljati do prekosutra, ali neko će vas, ipak, opomenuti za grešku. Danas, samo sebe potapšem po ramenu i kažem: radila si najbolje što si mogla, bravo, idemo dalje!

Više puta u životu sam bila hrabra i tada sam to znala. Bilo je i situacija u kojima nisam bila hrabra. Sada otkrivam da sam bila hrabra čak i onda kada to nisam osvestila. Poruka s početka teksta došla je iz ličnog straha osobe koja mi ju je uputila. Zahvalna sam joj jer danas znam da sam itekako hrabra jer i pored straha idem dalje. Kristalno jasno znam da neću odustati jer sloboda nema cenu.

Ako tražite nekog kao saradnika ko bi vašim zaposlenima održao obuku ili ko bi sa njima radio mentorske ili coaching individualne sesije, razmislite o izboru tog saradnika. Bitno je da ima iskustvo, sertifikat, ali najvažnije je da obavezno BUDE to što hoćete da naučite ili razvijete kod svojih zaposlenih jer im ne može dati ono što sam nema.

Ja se bavim razvojem organizacija i poslovanja kroz razvoj ljudi. Kreiram obuke na najrazličitije teme, držim mentorske i coaching sesije, radim centre procene i intervjue sa kandidatima, uvodim HR procese u organizacije, radim na promeni organizacione kulture i zadovoljstvu zaposlenih. Posle dugogodišnjeg samostalnog obavljanja svih ovih aktivnosti, znam da svako govori iz svojih cipela – iz ljubavi prema onome što radi ili iz straha od nepoznatog. Moj cilj je da pomognem ljudima da prepoznaju svoje motive i da ih usmerim ka tome da deluju iz ljubavi, da ih inspirišem da prevaziđu strah i prihvate izazove, da otvore vrata autentičnosti i istinskom uspehu.

Saveti stižu svakog dana, većinom ljudi znaju bolje nego vi (sve dok se ne nađu u vašoj situaciji). Ja nisam tada poslušala savet pomenute osobe, a ne nameravam da ga usvojim ni posle godinu i po dana preduzetništva. Izabrala sam put koji i dalje sledim: da verujem sebi i u sebe! Ako nekad posumnjate u sebe, zovite me na besplatnu konsultaciju, pridružite se nekom udruženju (npr. Osnažene), potražite mišljenje ili pomoć, … samo nemojte uvažiti savet osobe koja se nije usudila ili postigla više nego što vi već jeste.